Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Ako sanjaš o tome da postaneš arhitekta, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Prijemni za arhitekturu, pripreme za prijemni, težina studija i mogućnosti zapošljavanja samo su neke od tema koje preplavljuju misli svakog budućeg studenta. Ovaj članak ima za cilj da ti pruži sveobuhvatan uvid u put koji te čeka, od prijave na fakultet do prvih koraka u karijeri.

Prijemni ispit - Ključni korak ka ostvarenju sna

Prva i često najveća prepreka na putu ka studiranju arhitekture jeste upravo položiti prijemni. Ovaj ispit je poznat po svojoj zahtevnosti i konkurenciji. Tradicionalno se sastojao od testova iz matematike, slobodoručnog crtanja, a ponekad i iz istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog za arhitekturu može menjati, pa je od suštinske važnosti da se direktno informišeš na samom fakultetu o aktuelnim zahtevima.

Ono što je konstantno jeste potreba za temeljnom pripremom za polaganje prijemnog. Većina kandidata kreće sa pripremama za arhitekturu bar godinu dana unapred, najčešće tokom četvrte godine srednje škole. Postoje različiti pristupi pripremama - od privatnih časova kod iskusnih profesora, preko organizovanih kurseva, pa sve do priprema na samom fakultetu.

Mnogi iskusni kandidati ističu prednost pohađanja priprema na fakultetu, jer se na taj način stiče direktan kontakt sa asistentima i profesorima, ali i uvid u to na šta se fakultet konkretno fokusira. Ipak, postoje i oni koji su se uspešno pripremili za prijemni samostalno ili u manjim, privatnim grupama. Ključ je u kontinuiranom radu, rešavanju starih prijemnih ispita i razvijanju veštine crtanja.

Slobodoručno crtanje je dugo bilo srž prijemnog ispita. Ocenjuje se osećaj za proporcije, prostor, kompoziciju i stil. Nije reč o tome da li možeš da naslikaš remek-delo, već da pokažeš sposobnost da preneseš trodimenzionalne objekte na dvodimenzionalnu površinu, da razumeš perspektivu i da poseduješ određenu građevnu liniju. Ova veština se može usavršiti vežbom.

Kako se efikasno pripremiti za prijemni?

Da bi se pripremio za prijemni na najbolji način, potrebno je da napraviš strategiju. Ako si odlučio da kreneš na pripreme, istraži koje opcije postoje na samom fakultetu ili kod preporučenih pripremača. Ovi kursevi su često skupi, ali pružaju strukturirani pristup učenju. Međutim, česta je preporuka da, bez obzira gde se spremaš, pokušaš da budeš u toku sa temama koje se obrađuju na fakultetskim pripremama, kako ne bi doživeo iznenađenje na dan ispita.

Pored crtanja, veliki deo bodova možeš ostvariti kroz testove koji proveravaju logičko zaključivanje, prostornu inteligenciju i opštu kulturu. Čitaj o arhitekturi, prati savremene trendove i podseti se bitnih dela iz istorije umetnosti. Ako postoji deo ispita iz matematike, on se obično odnosi na prostornu geometriju i logičke zadatke, što je često lakše za one kojima "teška" matematika nije jača strana.

Ne zanemari ni svoj uspeh iz srednje škole. Bodovi iz mature ili prosečna ocena nose određeni procenat ukupnog broja bodova. Iako je polaganje prijemnog ključno, svaki dodatni bod iz srednje škole može ti pomoći da se nađeš na boljoj poziciji na rang-listi, posebno u borbi za mesto na budžetu.

Studiranje arhitekture - Između stvaralaštva i discipline

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se potpuno novo poglavlje. Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje kombinuje umetničku slobodu sa tehničkom preciznošću i inženjerskim znanjem. Za razliku od mnogih drugih fakulteta, ovde se znanje ne stiče kroz klasično bubanje, već kroz projektni rad, vežbe i praktičnu primenu.

Studije su izuzetno zahtevne kada je reč o vremenu. Očekuj da ćeš provoditi dugi sati u studiju, radeći na crtežima, maketama i projektima. Rokovi su česti i strogi, a kolokvijumi se održavaju tokom cele godine. Predmeti se mogu podeliti u nekoliko oblasti:

• Projektovanje: Srž studija. Radi se na realnim ili hipotetičkim projektima zgrada, enterijera ili urbanih celina.
• Arhitektonske konstrukcije: Uči se o materijalima, nosivim sistemima i načinima izvođenja objekata.
• Istorija i teorija arhitekture: Da bi se projektovalo za budućnost, neophodno je poznavati prošlost.
• Tehnička predavanja: Ovo uključuje statiku, fiziku građevinskih konstrukcija, instalacije i slično.

Jedan od glavnih izazova tokom studija je subjektivnost ocenjivanja. Pošto se radi o kreativnom radu, ono što je jednom profesoru odlično, drugom može biti samo prosečno. Zato je važno razviti svoj stil, ali i naučiti da prepoznaš zahteve svakog profesora. Upornost, istrajnost i strpljenje su neophodne osobine za uspeh.

Finansijski aspekt studiranja

Arhitektonski fakultet se smatra jednim od skupljih za studiranje. Čak i ako si na budžetu, pripremi se za dodatne troškove. Materijal za crtanje, skupe papire, alat za izradu maketa, štampanje velikih formata plakata - sve to predstavlja značajnu finansijsku stavku. Za one koji su na samofinansiranju, školarina je znatna, što dodatno opterećuje budžet studenta i njihove porodice.

Šta nas čeka nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je možda i najkritičnija tačka kada se razmatra opcija da li studirati arhitekturu. Tržište rada u Srbiji za arhitekte je otežano. Početne plate u arhitektonskim biroima su često niske, a konkurencija je velika. Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa izazovom pronalaženja prvog posla, a česta je pojava rada na poziciji arhitektonskog tehničara dok se ne stekne neophodno iskustvo.

Međutim, perspektiva nije crna. Postoje prilike, posebno za one koji su snalažljivi, uporni i spremni na kontinuirano učenje. Sticanje iskustva kroz prakse tokom studija je od neprocenjive vrednosti. Učenje popularnih softverskih paketa kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, SketchUp i Photoshop može značajno povećati tvoju konkurentnost na tržištu.

Jedna od često pominjanih opcija je odlazak u inostranstvo. Mnogi mladi arhitekti svoje šanse pronalaze u zemljama Evropske unije, gde je struka cenjenija, a uslovi rada i plate znatno bolji. Razvijene zemlje ulažu mnogo u infrastrukturu i građevinarstvo, što otvara vrata talentovanim pojedincima.

Ono što je takođe važno naglasiti je da arhitektura nije samo projektovanje zgrada. Diplomirani inženjer arhitekture može se naći u oblasti projektovanja enterijera, urbanog planiranja, dizajna nameštaja, scenografije, ili čak u marketingu i medijima. Širok spektar znanja stečen na fakultetu omogućava raznovrsne karijerne puteve.

Da li postoji alternativa? Osnovne vs. integrisane studije i više škole

U skladu sa Bolonjskim procesom, postoji mogućnost upisa na osnovne akademske studije koje traju 3 godine (Bachelor) i nakon toga master studije koje traju 2 godine. Postoje i integrisane studije arhitekture koje traju 5 godina i direktno vode ka zvanju master inženjer arhitekture.

Pored univerzitetskih studija, postoji i opcija visokih strukovnih škola (na primer, Visoka građevinsko-geodetska škola) koje nude trogodišnje studije i daju zvanje strukovnog inženjera arhitekture. Ovaj put je često praktičnije orijentisan, sa manje teorijskih, a više primenjenih predmeta, i može biti dobra polazna osnova za brži ulazak u radnu sredinu, uz mogućnost nastavka obrazovanja na master studijama.

Zaključak: Isplati li se ići u arhitekturu?

Odgovor na ovo pitanje zavisi isključivo od tebe. Ako osećaš strast prema stvaranju, ako te inspiriše oblikovanje prostora, ako si spreman na godine napornog rada, žrtvovanja slobodnog vremena i suočavanja sa brojnim izazovima, onda je odgovor potvrdan. Studiranje arhitekture je više od školovanja - to je način života i posvećenost profesiji koja može da donese ogromno lično zadovoljstvo.

Ne dozvoli da te zastraše priče o teškom prijemnom ili teškoj situaciji na tržištu rada. Ako je to tvoj san, pripremi se za prijemni sa punom posvećenošću, budi uporan tokom studija, traži prilike za praksu i usavršavanje, i budi otvoren za različite opcije koje ti karijera inženjera arhitekta može pružiti. Sreća zaista prati hrabre, a put do uspeha u arhitekturi vodi kroz strpljiv, ali strastven rad.