Studiranje psihologije u Srbiji: Sve što treba da znaš

Gde se može studirati psihologija u Srbiji?

Mnogi budući studenti veruju da se psihologija može studirati isključivo na Filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Međutim, mogućnosti su danas mnogo šire. Pored državnih fakulteta, postoje i privatni univerziteti koji nude ovaj studijski program. Na primer, u Beogradu postoji mogućnost studiranja psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, u okviru privatnog univerziteta Singidunum. Takođe, postoje informacije da se psihologija može studirati i u Novom Pazaru, ali je kĺjučno proveriti da li konkretan fakultet ima važeću akreditaciju.

Važno je napomenuti da se kvalitet i priznavanje diplome mogu razlikovati. Iako se diplome sa akreditovanih privatnih fakulteta zvanično priznaju, percepcija kod poslodavaca ponekad može varirati. Stoga je pre donošenja odluke neophodno temeljno istražiti svaku opciju.

Prijemni ispit - najveći izazov

Prijemni ispit na državne fakultete predstavlja ozbiljan izazov i glavni je kriterijum selekcije velikog broja kandidata. Tipično se sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti (TOI).

Za pripremu testa znanja koriste se određeni udžbenici. U Beogradu se tradicionalno spremalo iz udžbenika „Uvod u psihologiju“ autora Ljubomira Žirovđe (treće dopunjeno izdanje), dok se u Nišu dugo godina koristila knjiga „Psihologija“ autora Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića za drugi razred gimnazije. Međutim, uvek proverite najnoviju literaturu na sajtu fakulteta, jer se planovi i programi mogu menjati.

Test opšte informisanosti je često predmet žestokih kritika i frustracija budućih studenata. On zaista obuhvata širok spektar tema - od istorije, književnosti i umetnosti, preko sporta, do aktuelnih dešavanja i čak tehničkih pojmova. Mnogi kandidati imaju utisak da je njegova težina neprimereno visoka i da se ne može u potpunosti sistematski pripremiti. Kao što je jedan korisnik na forumu iskusio: „Preselila sam preko 3000 pitanja prvi put, pa mi ni to nije pomoglo.“ Savet je da pristupite ovom delu opušteno, oslanjajući se na opšte znanje stečeno tokom srednjoškolskog obrazovanja i praćenjem aktuelnih dešavanja.

U Novom Sadu se, pored ova dva testa, polaže i test sposobnosti, koji podseća na testove inteligencije i logičkog zaključivanja. Za njega ne postoji specifična literatura, već se procenjuje brzina i tačnost rezonovanja.

Specijalizacije: Od kliničke do forenzičke psihologije

Jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju zainteresovani za psihologiju jeste mogućnost bavljenja forenzičkom ili kriminalističkom psihologijom, popularizovanom serijama poput Criminal Minds. Nažalost, u Srbiji ne postoji direktan preddiplomski smer pod tim nazivom.

Najbliži pravci su klinicka psihologija (koja se bira kao modul na master studijama) ili smer „Prevencija i tretman poremećaja ponašanja“ na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER). Na tom smeru, između ostalog, postoji predmet „Psihologija kriminala“. Međutim, za ozbiljan rad u oblasti profajlinga ili forenzičke analize ponašanja, neophodne su dodatne specijalizacije, često u inostranstvu, poput obuka koje nudi FBI ili slične akademije.

Osim toga, psiholozi se mogu specijalizovati i za rad sa osobama sa poremećajima ishrane (anoreksija, bulimija), zavisnostima, u oblasti školske psihologije, organizacione psihologije (ljudski resursi) ili istraživačke psihologije. Važno je znati da osnovne studije (trajanja 4 godine) daju opštu podlogu, dok se prava specijalizacija ostvaruje kroz master studije (još 1 godina) i niz dodatnih, često skupih, edukacija i supervizija.

Da li psihologija ima budućnost? Mogućnosti zaposlenja

Ovo je možda i najkritičnije pitanje. Tržište rada za psihologe u Srbiji je relativno usko i veoma konkurentno. Najteže je doći do posla u klasičnim kliničkim ustanovama (bolnice, dispanzeri), gde su otvorena radna mesta retka i često zavise od ličnih veza.

Ipak, postoje i druge, perspektivnije staze:

• Privatna praksa: Zahtjeva ozbiljnu dodatnu investiciju u psihoterapijske edukacije, ali može biti isplativa.
• Ljudski resursi (HR): Privatne kompanije, posebno multinacionalke, često traže psihologe za selekciju kadra, treninge i razvoj zaposlenih.
• Nevladin sektor: Brojne organizacije se bave pružanjem psihološke podrše različitim ugroženim grupama (žrtve nasilja, izbeglice, deca). Ovo je odličan način za sticanje prvog iskustva, često kroz volontiranje.
• Istraživačke agencije: Rad na istraživanjima javnog mnjenja, tržišta ili u akademskoj sferi.
• Obrazovanje: Rad kao školski psiholog, mada su i tu konkursi ograničeni.

Kĺjuč za zapošljavanje, pored dobrog akademskog uspeha, jeste sticanje praktičnog iskustva tokom studija - volontiranje, učešće u projektima, prakse. Razvijanje veština u statistici i metodologiji istraživanja takođe otvara dodatne mogućnosti, kako kod nas, tako i za karijeru u inostranstvu.

Državni vs. privatni fakultet: Odabir koji određuje put

Ovaj izbor zavisi od vaših prioriteta, finansijskih mogućnosti i karijernih ciljeva. Državni fakulteti (Filozofski fakulteti) nude prestiž, dugu tradiciju i znatno niže troškove (budžet ili povoljnija samofinansiranja). Međutim, prijemni je veoma zahtevan, broj mesta ograničen, a sama nastava može biti teoretski usmerena i sa velikim obimom gradiva.

Privatni fakulteti nude fleksibilniji pristup, manje grupe, često moderniju organizaciju nastave i manje stresan prijemni (koji se često sastoji samo iz razgovora ili testa iz psihologije). Medjutim, školarine su visoke (mogu ići i do nekoliko hiljada evra godišnje), a diplome, iako akreditovane, mogu kod nekih poslodavaca imati manji prestiž. Kao što je neko primetio na forumu: „Kod nas privatni malo cene, ali u inostranstvu se daleko više cene privatni od državnih.“ Ova tvrdnja nije univerzalno tačna i zavisi od zemlje i konkretne ustanove.

Put ka psihoterapiji: Dug, ali ispunjavajući

Ako je vaš san da postanete psihoterapeut, treba da budete svesni da put počinje, a ne završava se diplomom osnovnih studija. Da biste profesionalno radili terapiju, neophodno je da prođete kroz dugogodišnju, specijalizovanu edukaciju u nekom od psihoterapijskih pravaca (psihoanaliza, gestalt, KBT, sistemska porodična terapija itd.). Ove edukacije traju od nekoliko godina, zahtevaju stotine sati teorije, lične terapije i supervizije, i mogu koštati i do nekoliko desetina hiljada evra. U Srbiji još uvek ne postoji jasno regulisano zvanje psihoterapeuta, što stvara određenu zbrku na tržištu.

Konačan savet: Upisujte ono što volite

Kroz sva iskustva i razgovore sa studentima i diplomcima, jedan savet se nameće kao najvažniji: studirajte ono što zaista volite i što vas duboko interesuje. Psihologija je zahtevan, kompleksan i emocionalno angažovan posao. Ako vas ne pokreće istinska želja za razumevanjem ljudske psihe i pomaganjem drugima, teško ćete ostvariti zadovoljstvo i uspeh u ovoj profesiji.

Kao što je jedna iskusna korisnica na forumu rekla: „Nikada nećeš biti dobar/dobra u onome što radiš ako to ne voliš. Jedan dobar psiholog vredi više od 10 srednjih i loših programera, iako je ovo drugo, da kažemo, isplatljivije.“ Istražujte, pitajte, razgovarajte sa studentima i profesionalcima, ali na kraju - slušajte svoje pozivanje. Srećno na prijemnom i na putu koji ste odabrali!