Pravo na Rad ili Privilegija? Suočavanje sa Izazovima Pravničke Profesije

Diploma pravnog fakulteta dugo se smatrala garancijom stabilne i ugledne karijere. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju mladi pravnici u Srbiji često je daleko od te idealizovane slike. Put od dvorane za ispite do samostalnog obavljanja posla ispunjen je finansijskim preprekama, nejasnim pravilima i, nažalost, sistemom koji često favorizuje odabrane. Ovaj tekst nastoji da osvetli neke od najvećih izazova, kroz prizmu iskustava onih koji su na tom putu, nudeći uvid u stanje struke i moguće pravce za promenu.

Prijavnički staž: Vrata koja koštaju

Nakon završenog fakulteta, prvi korak za bavljenje advokaturom je upis u imenik advokatskih pripravnika i obavljanje pripravničkog staža. Ovaj, u teoriji, jednostavan postupak, u praksi se pretvara u prvu veliku prepreku. Dok su u nekim gradovima, poput Beograda, troškovi upisa simbolični, u drugim advokatskim komorama iznosi su astronomski. Kandidati se suočavaju sa zahtevima za nepodnošljivo visoke iznose od 500 evra i više, često bez jasnog obrazloženja ili dokaza da se radi o stvarnim troškovima obrade.

Još više zabrinjava činjenica da se, prema iskustvima koja dele pripravnici, za decu advokata i sudija primenjuju znatno povoljniji uslovi. Ova prividna diskriminacija izaziva opravdano negodovanje i postavlja pitanje da li je cilj sistema da omogući jednak pristup profesiji ili da je očuva kao privilegiju za određene krugove. Kako jedan sagovornik primećuje, čini se da žele da u ekonomskom pogledu onemoguće bavljenje advokaturom svima izuzev svojoj deci.

Volontiranje: Besplatna radna snaga ili neophodno iskustvo?

Period pripravničkog staža, koji traje dve godine, predstavlja još jednu kritičnu tačku. Iako zakon predviđa mogućnost primanja naknade tokom stručne prakse, mnogi pripravnici rade potpuno besplatno ili za simbolične sume. Radni dani od po 10 sati, obimniji od onih kod stalno zaposlenih, postaju normom. Kao što jedan pripravnik ističe, "advokaturama pripravnici služe da bi njima koristili, a ne obrnuto".

Odnos sa mentorom (principalom) ključan je za kvalitet staža. Dok neki pripravnici imaju sreće da rade sa predanim mentorima koji ih uključuju u rad i prenose znanje, drugi se suočavaju sa neozbiljnošću, neispunjenim obećanjima o plati ili učestvovanju na važnijim poslovima. Priče o obećanjima da će se kancelarija ostaviti pripravniku nakon staža često ostaju samo lepe reči, dok se realnost svodi na obavljanje administrativnih, šablonskih poslova bez stvarnog napretka.

Notari i javni beležnici: Bolja alternativa?

U potrazi za stabilnijim početkom, mnogi mladi pravnici okreću se ka radnim mestima kod notara ili javnih beležnika. Ovde se, prema nekim iskustvima, nude bolji uslovi: prijava od prvog dana, redovne plate, bolje organizovano radno vreme i bonusi. Međutim, ni ova sfera nije bez mana. Česti su slučajevi izrabljivanja, gde se zaposleni suočavaju sa ogromnim obimom posla za male pare, a napredovanje i učenje složenijih poslova može biti ograničeno.

Zabrinjavajuća je i praksa da notari i izvršitelji sve češće za administrativne poslove zapošljavaju osobe sa srednjom stručnom spremom, dok pravnici sa fakultetskom diplomom i položenim pravosudnim ispitom ostaju bez posla. Ovo ne samo što umanjuje šanse za zapošljavanje već i ukazuje na tendenciju da se čuvaju pozicije i razrađen posao za sopstvenu decu i rodbinu.

Pravosudni ispit: Ključ koji ne otvara sva vrata

Položen pravosudni ispit smatra se vrhuncem stručnog osposobljavanja pravnika. Međutim, njegova vrednost na tržištu rada često je relativizovana. U državnom sektoru i pravosuđu, gde bi trebalo da bude osnovni uslov, zapošljavanje je gotovo u potpunosti determinisano vezama i stranačkom pripadnošću. Konkursi se često raspisuju već unapred namenjeni određenim licima, a sposobnost i znanje postaju sporedni kriterijumi.

U privatnom sektoru, firme često traže nemoguću kombinaciju: mlade kandidate sa višegodišnjim iskustvom, perfektnim znanjem engleskog i još jednog stranog jezika, i to za plate koje jedva prelaze minimalac. Pravosudni ispit tu može dati tek malu prednost u odnosu na druge kandidate, ali nikako ne garantuje posao.

Samostalni početak: Hrabrost koja košta

Za one koji se odluče na najhrabriji korak - samostalno otvaranje advokatske kancelarije - izazovi su najveći. Osim visokih početnih troškova (upis u komoru, zakup prostora, oprema, softver), najveći problem je izgradnja klijentele. Bez veza i preporuka, proces je spor i neizvestan. Kao što jedna advokatica koja je krenula samostalno ističe, "finansije su katastrofa jer ako ne radiš, nemaš, a svakog meseca iste obaveze".

Poseban problem predstavlja nesigurnost prihoda, posebno za žene koje planiraju porodicu. Odsustvo zbog trudnoće i porodiljskog može značajno usporiti razvoj posla i dovesti do ozbiljnih finansijskih poteškoća, s obzirom na to da obaveze (članarine, porezi, zakup) nastavljaju da teku. Stoga se često savetuje da se, ako je moguće, prvo izgradi sigurnija pozicija ili porodica, pa tek onda krene u samostalnu advokatsku praksu.

Gde je izlaz? Mogućnosti i saveti

Uprkos svim poteškoćama, mnogi pravnici uspevaju da pronadu svoj put. Kako onda povećati šanse za uspeh?

• Pažljiv izbor mentora i mesta staža: Pre upisa u komoru, detaljno se raspitajte o principalu. Tražite reference od prethodnih pripravnika. Ako je moguće, probajte da odradite probni rad od mesec dana da vidite da li se uklapate.
• Aktivno učenje i preuzimanje inicijative: Iako ste volontir, ne čekajte da vam mentor sve servirati. Pokažite interesovanje, čitajte predmete, pripremite se za ročišta, nudite da napišete podneske. Znanje je ono što će vam ostati.
• Mrežiranje: Povezivanje sa kolegama, učestvovanje na seminarima (čak i onim besplatnim) i aktivnosti u strukovnim organizacijama mogu otvoriti nova vrata. Razmena iskustava na forumima takođe može biti od velike pomoći.
• Razmatranje alternativnih pravaca: Pravničko znanje može se primeniti u mnogim oblastima izvan klasične advokature ili pravosuđa: u privredi (radno, ugovorno pravo), u nevladinim organizacijama, u projektnom menadžmentu, u bankama i osiguravajućim društvima.
• Glasanje protiv nepravdi: Kolektivno angažovanje i podnošenje pritužbi nadležnim telima (Advokatskoj komori Srbije, Ustavnom sudu, medijima) može doprineti sistemskim promenama. Kao što je rečeno u diskusiji, "treba to razglasiti na sva zvona".

Zaključak: Potreba za promenom

Situacija u koju su dovedeni mladi pravnici u Srbiji nije samo njihov lični problem; to je simptom šire sistemske krize. Visoki troškovi ulaska u profesiju, nejednaki uslovi, institucionalizovano volontiranje i nepotizam srozavaju ugled celokupne pravne struke i podrivaju osnovna načela pravne države.

Da bi se ova profesija vratila svom osnovnom smislu - službi pravdi i pomoći građanima - neophodno je raditi na većoj transparentnosti, jednakim pravilima za sve i stvarnoj podršci mladim kadrovima. Do tada, put do samostalnosti za mnoge će ostati trnovit, zahtevajući ne samo izvanredno znanje već i izdržljivost, strpljenje i, nažalost, određenu dozu finansijske sigurnosti ili sreće. Kao što jedan od sagovornika rezimira: "Treba jako puno iskustva da se stekne... i treba jako puno strpljenja." Ostaje pitanje koliko strpljenja jedan sistem može da traži od svojih najboljih umova pre nego što ih potpuno izgubi.